|
         |
 |
Bezvodna, prošla 2011. uništila je veći deo gljivarske sezone i postavila pitanje, šta će biti sa sledećom? Žedna zemlja, prevremeno svenule listopadne šume, požari, izmaglica od dima, reke kao potoci, jezera kao bare, na sve to me podseća protekla godina. Onda je došao februar 2012. iz nekog sibirskog kanjona, iz neke niše dalekog otapajućeg severa. Sneg je napadao, zatrpao, pretrpao, zarobio, okovao, pritisnuo. Reklo bi se dobro je, biće vlage, obnoviće se podzemni izdani. Kako je naglo došla ova ledenica od meseca, tako se i povukla. Došao je mart i tridesetak dana bez kapi kiše ili pahulje snega, biće da je malo mnogo neobično. Na obližnjoj velikoj akumulaciji, Gružanskom jezeru, ispušten je deo vode, ionako polupraznog jezera, iz straha od otapanja snega i mogućih velikih poplava. Bilo je tužno gledati nepregledne površine, nekad podvodne, na kojima su blještali ostaci rečnih školjki, nepregledna masa usahlih ljuštura. Očekivanih poplava nije bilo, ni prineti. Niko se nije zapitao posle otapanja snega, gde je otišla voda, možda se radilo o kakvom suvom snegu, što sublimira i ne daje vodu. |
Gajena rudnjača (A.bisporus) ali u prirodi, u aprilskoj travi (400 m nv).
|
|
Oooo, kako sam se uželeo prirode i gljivarenja. Kako to obično biva, u nizini se prvo pojavila češka smrčkovica, čak i po onoj martovskoj suši. Kako su u aprilu stigle i padavine, ona je nastavila da plodonosi, ispod jasena i lipa. U potrazi za koničnim smrčkom, koga nisam našao, nabasao sam na prilično retke krovnjače (Pluteus spp.), koje je teško uočiti, pošto su sitne i skrivene. Ne znam, kao da je ona suša u martu, napravila rupu u prolećnoj sezoni, nema smrčice, đurđevača ćuti, raznih čaša i čašica ni od korova. Još samo ta udari vrućina i da ovu prolećnu sezonu gljiva stavimo u kakav prašnjav klaser. Tako i bi.
|
Ova tajanstvena krovnjača, raste i na zemljištu, Pluteus phlebophorus.
|
|
Naravno, svakog ranog proleća, mislimo o martovki, da li se pojavila, da li joj vreme odgovara, da li je bacila spore, ima li kakvog novog staništa? Martovka u martu, to nije bila priča iz ove sezone, barem u središnjem delu Srbije. U nizini se nije pojavila, valjda zbog suše, a gore je sve do kraja aprila bio sneg. Kako bi izvideli teren, negde oko polovine aprila, poslasmo Vesnu i Nenada na Goč. Gore je bilo snega, velikih hrčaka, tamne prolećne rudoliske ali martovke ne.
|
Veliki hrčak, Gyromitra gigas, spektakularna gljiva.
|
|
Vreme se brzo promeni, krajem aprila počeše vrućine da dave zemlju, a krošnje drveća se još nisu formirale da sačuvaju vlagu u stelji. Moralo se brzo delati. Pokrenusmo točkove, obrisasmo prašinu sa korpi i opreme, put se uspinjao ka Goču. Uzan put je bio pun odrona. Veliki komadi stena, ljudskom rukom pomaknuti u stranu, govorili su o radu leda i vode. Gvozdačka reka, tek je malo obnovila svoju vodu, da bude reka, a ne potok. Nešto nije u redu, kako se uspinjemo, a sada smo na 800 m nadmorske visine, sve je toplije, 22oC, 24oC, 26oC. Stižemo u bazu, zajapureni od ove planinske vreline, snega nema ni u tragovima. Posvuda je suvo, šum lišća pod cipelama, para uši. Pijemo kafu, proveravamo opremu, oštrimo objektive, skidamo višak odeće, jako je vruće. Krećemo.
|
Prema slici, mogla bi se nazvati i svilena rudoliska u polju sremuša, Entoloma vernum.
|
|
Na obližnjoj padini leske, desetak velikih hrčaka (Gyromitra gigas). Smrčak je neobična, izuzetna, fotogenična gljiva ali mislim da je veliki hrčak još malo ispred. Kakvi su to oblici, kakva veličina, kakva pojava. Iako je nenormalno vruće za planinu u aprilu, do pre nedelju dana ovde je bio sneg, ovi gljivarski mozgovi razmišljaju i razmišljaju, na nas se jednostavno ne obaziru. Bukva je tek krenula, šumski tepih je bez krova, direktno izložen jakom Suncu. Odlazimo do lokacija, dobro poznatih, kao stanište martovke. Ne nalazimo je još ali tu su dobro poznati tragovi, gozba srndaća. Na mestima gde su se pojavila gnezda martovke, gladni srndaći razgrnu lišće i počiste ukusne gljive. Po padini, utisak je kao da je neko bacao petarde, pa su plitki krateri ostali kao svedočanstvo. Na jednom mestu zatičemo izlomljenu odbačenu dršku gljive, naravno u blizini je mesto gde je pala "petarda". Eto ti situacije, zaštićena životinja satire zaštićenu gljivu. Kako čovek da se postavi pred ovim problemom. Pred nama puca nepregledno šumsko polje sremuša. Očigledno da ga srndaći ne vole, nema tragova čupanja, bršćenja. Žvaćem onaj sremuš, skidam trigliceride, skidam i prsluk, ubi me vrućina. Kapu nisam poneo, kosa mi nije baš pri glavi, ubiće me sunčanica. Iznad sočnih bledozelenih listova sremuša izvirili su šeširi tamne prolećne rudoliske (Entoloma vernum). Zreli primerci imaju skoro crne šešire, koji se presijavaju na Suncu, slika za odmaranje i uživanje.
|
Evo martovke na prolećnoj vrelini.
|
|
Nenad se vraća sa jedne padine crvenog vrganja (kakvo je blesavo vreme, možda ga i pronađemo, zajedno sa martovkom i hrčkom), još uvek samo tragovi životinjske gozbe. Na potezu mešane bukove i jelove šume, jedno je, od za nas najjačih staništa ove tajanstvene gljive. Nade nam se izjaloviše, nema ni martovke, a nema ni "petardi". Ostalo je da pogledamo jedan bukov šumarak, strm, osunčan, sečom nenarušen. I što bi rekla jedna baba, beračica vrganja sa Kopaonika, nešto se nabudžilo ispod lišća. Paživo uklanjam grančice i lišće, ukazuje se poznat prizor, gnezdo martovke, na aprilskoj vrelini, na temperaturi od 26oC (900 m nadmorske visine). Šeširići po obodu gnezda su već pomalo sparušeni, gljiva, iako nije dostigla zrelost biće zaustavljena od prejakog Sunca, vetra i suvog vazduha. Slikamo, pokrivamo gljive steljom, lovac je uslikao lovinu, želja se ispunjava, nervima struji blaženstvo, jedino što ovo Sunce ubi načisto. Ne treba ga kritikovati, sve što je učinjeno, učinili smo mi sami. Za njegove pojmove vremena, čovečanstvo je u zoni greške merenja.
|
Ovaj usamljeni primerak Hygrophorus marzuolus tek što se pojavio, već je bio polusasušen.
|
|
Na istoj lokaciji nalazimo još dve usamljene martovke, već polusasušene. Dole, oko Kragujevca đurđevača se već sasušila, šljivovača isto. Ispade da je prolećna sezona trajala desetak dana. Neću da budem žalosna sova ali u mojoj beležnici, bar u poslednih 5-6 godina, svaka naredna sezona je gora od prethodne. Kako prošle nije ni bilo, valja će se nešto popraviti.
|
|
|
